Phil Ivey Intervju

Phil Ivey je jedan od najboljih igrača današnjice. Predstavnik renomirane sobe Full Tilt, i igrač najjačih partija na svetu. Igrači strepe od njegovog hiper agresivnog stila, te se može reći da je on danas jedan od najpriznatijih igrača pokera. Ivey je odvojio deo dragocenog vremena da odgovori na niz pitanja koje mu je uputio novinar Card Runnera.

CR: Nije tajna da si jedan od najboljih poker igrača ikada. Šta jedan igrač treba da poseduje da bi bio najbolji?

Phil Ivey: Pa da bi bili najbolji, morate pobeđivate najjače partije i turnire na svetu. Nemoguće je da neko ko osvaja turnire, a ne može da pobedi cash igru, bude najbolji na svetu. Jednostavno bitno je ko pravi najveće pare. Morate da igrate no limit, PLO, no limit 7-2, limit holdem, stud, Omaha hi low. Ne samo da morate igrati sve to nego morate biti dobitni igrač u svim ovim igrama. Najjača igra na svetu je Mixed igra. Često neko dođe u Vegas i kaže šta želi da igra, naravno u ogromne sume. Tada ne možete da birate igru, jednostavno sednete pod njegovim uslovima i uzmete mu novac. Andy Beal recimo, hteo je da igra limit, pa smo i mi igrali limit. Prosto i jednostavno.

CR: Mislite li da je keš igra bitna koliko i turnir?

PI: Mislim da je i bitnija, ja volim konkurenciju, a ako igrate nivoe koje igram ja, toliko je para u igri da bolje konkurencije nema nigde. Recimo za noć možete da izgubite $1,000,000. Ono što je bitno, je da konstantno pobeđujete. Naravno uvek se dešavaju periodi loše sreće al se sve to može prevazići ako igrate kvalitetan poker.

CR: Zašto neki ljudi uspeju da postanu pokeraši a za neke taj poziv nije odgovarajuć?

PI: Pa mnogo toga zavisi od ambicije i ega. Kad sam ja počinjao nije sve blistalo, i mnogi su mi govorili da se okanem pokera. Bio sam strpljiv, učio, i svakim danom bio sve bolji i bolji. Ja nisam imao od koga da učim, sve sam radio sam. Naravno postojali su ljudi sa kojima sam diskutovao o pokeru, ali mogu reći da sam i pored toga samouk. To je znanje koje se gradilo kroz igranje, i iskustvo koje sam na taj način skupljao.

CR: Kada si počeo da igraš?

PI: Prvi put sam igrao sa svojim dedom, a imao sam oko 8 godina. Igrali smo five card stud. U novac sam igrao sa 16 godina.

CR: Jel si se švercovao u kazina sa 16 god?

PI: Ne, švercovao sam se sa 17,18.

CR: Da li si barem imao dobru lažnu ličnu kartu?

PI: Ha ha, da zvao sam se Jerome Graham. Svi su me u Atlantik Citiju znali pod tim imenom. Kad sam napunio 21 ušao sam u kazino i rekao menadžeru da se zovem Phil i tom prilikom se izvinio. Naravno rekli su mi da su sumnjali da nemam dovoljno godina, ali sada je već bilo kasno pošto sam ostvario pravo da legalno ulazim u kazino.

CR: Koliko dugo igraš profesionalno?

PI: Počeo sam sa 21 god. Tada sam stvarno odlučio da živim od pokera.

CR: Šta te je nateralo da pomisliš da možeš da živiš od pokera?

PI: Pa pogledao sam oko sebe i video ostale ljudi koji dobro žive od karata. Seo sam da igram sa njima i nisam bio impresioniran. Tada sam shvatio da je igranje karata ono što želim u životu.

CR: Da li si mislio da je ovaj posao lakši nego što zapravo jeste?

PI: Pa sve je prosto dok ne počnete da gubite. Nažalost ja dobro ne upravljam novcem, ali sve dok ga imam za igru ja igram.

CR: Koji su igrači uticali na vas?

PI: Pa kada sam počinjao dosta sam pričao sa John Juandom i Danielom Negranuom. Pomogli su mi dosta, diskutovali smo o rukama. Kako sam napredovao video sam da različiti nivoi nose različite izazove. Velika je razlika dal igrate $400-$800 ili $4000-$8000. Dosta sam naučio i od Greenstaina, Doyla i Chip Reesa. Od njih sam pokupio dosta fora, i nadogradio ih sa svojim stilom. Psihologija je veoma bitna u tim visokim nivoima. Nekada igram 6-7 sati, gubim i jednostavno znam da treba da ustanem. Morate znati kada ne igrate dobro. Morate osetiti pravi trenutak, kada možete pregaziti protivnika, nekad je to početak partije, a nekad je to posle 20-30 sati igre.

CR: Interesantno da si to pomenuo. Nedavno je neko izjavio kako je poker sve manje igra veštine a sve više igra izdržljivosti. Slažeš li se?

PI: Da. Sada kada toliko ljudi igra, masovni turniri su gotovo puka sreća. Zato su mi i interesantnije keš partije gde za par sati mogu da uzmem para koliko iznosi prvo mesto na višednevnom turniru. Iako planiram da sve više i više igram turnire, jer volim da se nadmećem.

CR: Kako je došlo do dogovora sa Full Tilt Pokerom?

PI: Pa od samog početka sam bio umešan. Još od kad je Chris Ferguson počeo da radi na sajtu. Svi koji su učestvovali su meni dragi ljudi koje jako poštujem.

CR: Smatraš li da je Full Tilt dobar proizvod?

PI: Kako da ne. Softver je najbolji, kao i partije.

CR: Koliko igraš na Full Tiltu?

PI: Pokušavam da igram oko 10 sati nedeljno.

CR: A koliko provodiš na live igrama?

PI: Pa, između 50 i 90 sati nedeljno.

CR: Da li sebe smatraš za kockara?

PI: Da. Iako su neki ljudi dobri pokeraši, na kraju dana ja pobeđujem jer sam kockar. Kada to kažem mislim na to da ja znam kad da prekinem, kad da igram celu noć, kada je protivnicima pao gard, kada igram loše. To je sve deo kocke. Ljudi kažu ne kockamo se, igramo poker. To nije istina, da, pobeđivaćete ako ste bolji, al ako ne donosite pametne odluke iz domena kockanja, biće vam vraški teže nego meni.

CR: Da li ikad ustaneš sa stola posle recimo sat vremena?

PI: To je nebuloza. Sednem barem na 6 sati pa ako ide loše, loše je. Ustajem od partije, ukoliko osetim da sam umoran, ili ako osećam da nemam potencijala za dobitak. Ako dobijam, partija je dobra, i osećam se dobro, igram sve dok drugi igrači ne prestanu. Igrao sam neke lude sesije od recimo 50 sati bez pauze.

CR: Kakve su ti psihičke i fizičke pripreme za okakav napor?

PI: Trčim svako jutro 3 milje i idem u teretanu. Takođe dosta vremena provodim na golf terenu. Volim golf jer i tu mogu da se kockam sa ljudima.

CR: Otkri nam tajnu kako ostaješ mentalno stabilan posle 50 sati igranja pokera?

PI: Jak je to adrenalin, a i naravno ne igram uvek toliko dugo. Previše je novca u igri i to vas održava na vrhuncu vaših mogućnosti. Naravno nikad ne igram preko 15 sati, a da se recimo drugi igrači odmaraju, ili odlaze na spavanje pa se vraćaju, ukoliko nema još par protivnika koji su sve vreme u partiji.

CR: Da li postoji limit koji bi uticao na tvoju igru?

PI: Ne postoji. Ja uvek tražim da se igra najjači mogući poker. Oću da igram i $8,000-$16,000 ali takvih partija nema. Ja se gubitka ne plašim.

CR: Ali zar neće ljudi reći, lako je njemu da to kaže kada ima mnogo novca?

PI: Ma ja sam sve to radio i kada nisam imao novca. Igrao sam partije gde sam morao da pobedim, a ako izgubim ostajem bez para. Uvek sam igrao jake partije za koje nisam imao dovoljno novca. Zato sam i jedno vreme batalio turnire. Igram turnir, a pored je jaka cash partija, na kojoj je pot koliko i prvo mesto na turniru. Onda prospem čipove i odem na keš.

CR: Da li misliš da ćeš za 20 godina imati istu strast prema pokeru i kocki?

PI: Mislim da da. Takav sam, konstantno volim da uzimam rizike. To je ono što mene definiše, ja sam kockar i nije mi problem da to priznam.

CR: Da li je tvoja supruga na neki način uticala na poker karijeru?

PI: Ona je zlata vredna. Pomaže mi u svemu što ja ne uspem da uradim. Kad malo bolje razmislim ona radi sve, pošto ja ceo dan igram poker. Da nje nema ne bi bio ni upola uspešan kao sad. Niko ne zna koliko mi ona znači.

CR: Često govoriš kako nemaš strategiju kada igraš poker. Na šta tačno misliš?

PI: Pa kada igrate poker stvari se konstantno menjaju. Ne možete doći sa već utvrđenom strategijom kako ćete igrati. Tojest to je možda i moguće kada igrate protiv loših protivnika. Na mom nivou takvih nema. Razlika iymeđu $400-$800 i $4000-$8000 je u tome što se igrači sa visokih limita, mnogo bolje prilagode vašoj igri i provale vaše tendencije. Tako da iako imati taktiku, veoma brzo ćete morati da je promenite. Majk Tajson je lepo rekao: “Svi oni imaju taktiku dok ne dobiju prvi udarac”. Tako vam je i u pokeru, morate imati dobar osećaj, i procenjivati situaciju na licu mesta. Naravno nekim ljudima je strategija bitna, jer se zbog nje bolje osećaju, i sigurniji su u sebe. Neki kada dođu na finalni sto, prave diagrame sa protivničkim imenima, pozicijama i čipovima. Mene lično ne interesuje ko mi je sa koje strane, moj cilj je da u datom trenutku odigram ispravno. Za mene takvi planovi i strategije ne funkcionišu, za druge možda da, na kraju krajeva svi smo različiti.

CR: Da li bi rekao da igraš “matematički” ili “po osećaju”?

PI: Postoji određena teoretska osnova pokera koju morate poznavati. Postoje potezi koji su profitabilni i oni koji nisu. Neke ruke automatski foldujete, kao recimo 92 sa prve pozicije. Ali ja dosta odlučujem na osnovu svog instikta koji se naravno razvijao sa svakom odigranom rukom. Na kraju se sve svodi na to kako protivnici igraju protiv vas u datom trenutku, u datoj partiji i ruci. Recimo TV prenosi su mi zadali dosta problema, jer su ljudi pratili moje uspehe i na taj način pokušavali da snime moju igru i to iskoriste. Ipak TV prenosi su ključna stvar za poker. A kada šira publika pohvata konce, biće spremna da prati višečasovne turnire isto kao što danas gledaju mejnstrim sportove. To je neminovan razvoj pokera.

CR: Koja je razlika između Phil Iveya sada i pre par godina?

PI: Naučio sam dosta o ljudima u zadnjih par godina. Trenutno sam više svoj. Provodim vreme sa ženom i često putujemo. Znam da ako sad vredno radim kasnije neću morati, te uzimam trenutno sve što mi život pruža.

CR: Postoji li za vas nepobediv protivnik?

PI: Pa, i ukoliko postoji to je usled najobičnije poker varijacije. Kada sam počinjao $400-$800 Henry Orenstein me je pobeđivao non stop. Zbog njega sam bio bankrot par puta. Igrao sam slabije partije, onda skupim bankroll za jače i on mi uzme sve pare. I onda opet sve u krug. Čini mi se da mu nisam uzeo ni jednu ruku čitavih 6 meseci.

CR: Da li preferiraš da igraš sa lošim ili sa dobrim igračima?

PI: Na turnirima volim da igram sa dobrim igračima jer se češće folduju, ali od lošijih se lakše naplaćuju dobre ruke. Poker je toliko relativan, da je mala razlika između genijalnog poteza i idiotizma. Mnogo je situacija u kojima morate odlučiti i odabrate jednu od više opcija. Tako da je često najbitniji vaš osećaj da li neko ima ili nema kartu koja vas pobeđuje. Napravite call kada ste na flopu već mrtvi i svi kažu kako je to glup potez, a onda kada uradite brutalno dobar call kažu kako ste najbolji. Kao što rekoh, jako je relativan poker i mnogo je slučajnosti, da bi mogli da pričamo o tome protiv koga je lakše igrati.

CR: Šta mislliš o tome što top igrači pokera postaju javne ličnosti poput pevača, glumaca itd..?

PI: To mi je baš čudno. Ponekad idem ulicom i čujem kako ljudi viču evo ga Phil Ivey. Nikad nisam verovao da će se to dogoditi.

CR: Da li ti to ponekad smeta?

PI: Ne. Svi su veoma ljubazni. Ipak kada igram poker ne volim mnogo da se socijalizujem jer moram da održim fokus. Uvek sam spreman da popričam sa nekim, ali to ume da bude jako teško, naročito kada pretrpim veliki gubitak. Zapamtite ja kada igram poker, ja sam u stvari na poslu, isto kao kada neko odlazi u kancelariju svako jutro.

CR: Koje protivničke tellove uzimaš u obzir?

PI: Ja bukvalno skeniram protivnika. Nije mi jasno zašto danas mnogi nose naočare za sunce. Ako ne možete da izdržite tuđ pogled, nemojte da igrate poker. Mnogi proovi ne nose takva pomagala. Ja sam probao jednom i to na WSOP-u. Upravo sam zbog naočara pogrešno video kartu koja je izašla i napravio grešku. Platio sam ih oko 1,100$ al sam ih posle tog turnira bacio u đubre jer su me koštale stotinu puta više, samoo nemojte to reći mojoj ženi jer ona i danas živi u ubeđenju da sam ih izgubio (smeh)….

Preuzeto sa Card Runner sajta.